Broj stanovnika po polu i starosti-drugi deo-Malošište

Koliko nas ima i koliko smo stari :) 

klik na sliku 

Znači :

Ima nas 2835 i da smo negde na zapadu ili Americi, Malošište bi bilo grad :)  

Prema popisu iz 2002. godine bilo je 2933 stanovnika a 1991.god.bilo nas je 3025

1948-2542;   1953-2680;    1961-3071;    1981-3085    ...što znači da je  broj stanovnika opao u proteklih 20 godina.

Ima 2314 punoletnih građana što znači da u selu živi 521 dete

Ima 29 žena više nego muškaraca a zanimljivo je i da  ima čak sedamdesetak žena više od muškaraca koje imaju preko 70 godina. Da li to znači da žene u našem selu žive duže ?!

Prosečna starost žena u selu je 45,1 g. a muškaraca 42,8 što će reći da nam je prosečna starost 43,9 .Rekla bih da smo u nekim srednjim godinama ali  nismo mladi  :)

Za vreme turske vladavine

U poznatoj Niškoj buni 1841.godine,najvećem i po razmerama ,organizaciji i žrtvama najznačajnijem oslobodilačkom pokretu na ovim prostorima u prvoj polovini devetnaestog veka,narod ovog područja uzeo je aktivno učešće.

Ostao je zabeleženi podatak da je u toku bune došlo do oružanog sukoba pobunjenika sa Turcima u selu Malošištu.Četrdesetak Turaka je jednog dana upalo u selo s namerom da pohvataju neke ljude,svakako učesnike u buni.Seljaci su ih najpre odvraćali od toga,ali kada su Turci počeli da pale selo,došlo je do otvorene borbe u kojoj su seljaci ubili šest Turaka,jednog ranili dok su se ostali razbežali.Posle vojničkoh neuspeha i poraza u okolini Niša,pobunjenici su pokušali da u tesnacima Grdeličke klisure i kod Korvingrada onemoguće pokret Turaka iz Vranja i Leskovca prema Nišu radi pružanja pomoći za ugušenje bune.

Jedan od pripadnika,,Niške zakletve,, grupe za pripremu ustanka protiv Turaka bio je Avram Stanimirović iz Malošišta,glavni pokretač bune u Malošištu i okolini u protiv Turaka a kasnije ministar Kneževine Srbije !

Autor teksta :

Никола Младеновић

Dugo smo čekali na to da dobijemo imena ulica i ..napokon smo ih dobili :)...  iz nekog razloga, lepo je videti ove plave ploče i brojeve na zidovima kuća.

Kolaju priče po selu :) da će ova ulica ,ulica Avrama Stanimirovića, uskoro biti asfaltirana. Vidim i ovu vest  na sajtu Novosti juga   i stvarno se nadam da će se to i desiti jer nam preti opasnost od davljenja :)

Jelena

Popis stanovništva 2011-Opština Doljevac-Najčešća imena

Без обзира на све оне негативне приче о попису и разлогу због кога се пописи раде јасно је да су пописи, ако ништа друго, врло важни историјски подаци.
Почетком јануара ове године је РЗС (Републички Завод за Статистику) почео са објављивањем података из последњег пописа који је обављен 2011.године.
То је био први попис од како је Србија самостална држава.

Неки подаци су занимљиви али неки су разочаравајући.

Да кренемо од оних занимљивих
Знате ли која су имена најпопуларнија у општини?

Најчешћа женска имена према години рођења.

1940- Радмила Вера Десанка Олга Љубица Јаворка Дивна Видосава Јагода Живана
1941–1950 Мирјана Зорица Драгица Слободанка Радмила Љубинка Гордана Љиљана Вера Мирослава
1951–1960 Славица Зорица Снежана Слађана Љиљана Драгица Мирјана Гордана Верица Љубинка
1961–1970 Горица Весна Слађана Сузана Снежана Биљана Марина Јасмина Гордана Зорица
1971–1980 Данијела Драгана Ивана Виолета Весна Марија Јелена Маја Тања Биљана
1981–1990 Јелена Марија Милена Александра Ивана Милица Драгана Ана Маја Данијела
1991–2000 Милица Александра Јована Анђела Јелена Катарина Марија Кристина Милена Маја
2001–2011 Анђела Сара Теодора Анастасија Наталија Ања Емилија Кристина Јована Петра

Према овим подацима на крају се добија да су напопуларнија женска  имена у општини Дољевац од 1940.год. до 2011.год. су
Зорица Марија Јелена Мирјана Милица Слађана Ивана Славица Снежана Александра
Имена су поређана по учесталости.

Најчешћа мушка имена према години рођења

1940 и раније Томислав Душан Миодраг Александар Драгољуб Новица Властимир Светислав Бранко Живадин
1941–1950 Слободан Томислав Миодраг Драгослав Зоран Мирослав Душан Властимир Новица Стојан
1951–1960 Зоран Драган Драгослав Миодраг Мирослав Јовица Љубиша Томислав Слободан Славиша
1961–1970 Горан Зоран Драган Небојша Срђан Љубиша Славиша Синиша Саша Бобан
1971–1980 Дејан Саша Иван Драган Бојан Горан Игор Бобан Зоран Ненад
1981–1990 Милан Милош Марко Александар Иван Никола Далибор Саша Ненад Мирослав
1991–2000 Никола Стефан Александар Милош Душан Милан Марко Немања Лазар Ненад
2001–2011 Никола Андрија Михајло Лука Вељко Лазар Јован Алекса Данило Матеја

Најпопуларнија мушка имена у општини Дољевац, од 1940.год. до 2011. године :
Зоран Драган Горан Александар Никола Милан Миодраг Мирослав Саша Милош

Најчешћа имена у Србији су :

женска: Милица Јелена Марија Мирјана Драгана Снежана Љиљана Ивана Ана Гордана
мушка :Драган Милан Александар Зоран Никола Милош Марко Горан Душан Дејан

Најчешћа презимена у Општини Дољевац:
Стојановић Јовановић Станковић Ђорђевић Митић  Цветковић Илић Стаменковић Живковић Миленковић

а у Србији:
Јовановић Петровић Николић Марковић Ђорђевић Стојановић Илић Станковић Павловић Милошевић

Malošište i popis stanovništva

 

Malošište u prvim turskim popisima

Prvi turski popis potiče iz 1444-45. iz vremena vladavine  turskog sultana Mehmeda II. Popis je sadržao podatke o nazivu i veličini sela ,njihovom vlasništvu ,godišnjim prihodima izraženim u akčima ,obavezama vlasnika prema sultanu itd.

Malošište se pominje u popisu iz 1498.god. i iz tog popisa se vidi da je Malošište,kao i ostala popisana sela ,veoma staro , da je formirano još u srednjem veku i da je bilo  jedno od najvećih sela  u niškom kraju.

Imalo je  81 kuću,35 neoženjenih,8 udovačkih kuća i jednu rajetinsku vodenicu.
Postoje podaci o manastiru Sv. Đorđa iz tog vremena i u popisu je navedeno da je bio prazan ali još uvek nisam našla nekoga  ko bi mogao da mi kaže gde se nalazio.

U ovom turskom defteru pominje se i selo Kurvingrad u podnožju grada Koprijana.
Selo je imalo 23 kuće,16 neoženjenih,dve udovičke kuće ,četiri rajetinske vodenice za žito i dve vodenice za pirinač.
Da li ste znali da su  na ovom prostoru nekada postojala pirinčana polja?! :)
U kasnijim popisima se ovo selo pominje pod imenom Klisura a to selo i  dans postoji.

Po popisu iz 2011. godine. Malošište ima 2 836 stanovnika, 801 domaćinstvo,885 stanova.
Ako želite da vidite prve rezultate popisa za vaše mesto, pogledajte ovdehttp://media.popis2011.stat.rs/2011/prvi-rezultati.pdf

Malošište 

********

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 80 кућа, 7 удовичка домаћинства, 22 самачка домаћинства

copy-past wikipedia 

********

Malošište u srednjem veku

Najstariji zapis o bilo kom mestu iz naše okoline je zapis o polju Dobrič, iz prve polovine XIV veka tj. iz 1330.godine a postoji i par zapisa i o Korvingradu.
Kao što sam već u ranijim postovima napisala ,jedan od najznačajnijih istorijskih spomenika kod nas je grad Koprijan,Korvin ili Kurvin grad.
Pošto se gradić još u antička vremena nalazio na izuzetno povoljnom položaju odakle se moglo motriti na prolaz uz Južnu Moravu ,obnovili su ga i u srednjem veku.
Tačnije rečeno,Knez Lazar je posle bitke na Marici 1371,počeo sa izgradnjom više utvrđenja širom tadašnje Srbije,pripremajući se za odbranu od Turaka.Tada je sagrađen i Korvin grad.

Podigao ga je srpski vlastelin Nenad 1372.godine a to znamo jer je sačuvan natpis na kamenu koji je stajao iznad vrata.Čuva se u narodnom muzeju u Nišu.
Na natpisu piše "Az Nenada sin kaznaca Bogdana sazidah sii grad Koprijan v dni blagovernago gospodina mi kneza Lazara v leto 1372"

Za vreme Vizantije

Kada se 395.godine raspalo Rimsko carstvo,Malošište i okolina su ušli u sastav Istočnog rimskog carstva tj. Vizantije.
Jedno od najznacajnijih nalazista iz ovog perioda su ostaci velike crkve iz VI veka koje se nalazi u ataru sela Ćurlina.
Književnik i naučnik Milan Đ. Milićević je odmah po oslobođenju od Turaka 1878.godine obišao ovaj kraj baš u vreme iskopavanja i za sobom ostavio precizan opis samog otkrića.

"Neki Blagoje Maslar,iz sela Malošišta,čovek od svojih 45 godina,počeo je prvi da otkopava,i da traži crkvu na mestu na kome se docnije i našla ova nekad divna građevina.
Videći da se Blagojeva pobožna revnost nagrađuje tako nenadanim otkrićem i drugi seljaci navale pomagati Blagoju ,i do sada je otkopano svuda unaokolo zida na 1-1,20 metar"
Ova crkva je sagradena u vreme vladavine Justinijana I a na istom mestu je 1900.godine,za vreme kralja Aleksandra Obrenovića, sagrađena nova crkva.Sadašnji hram Svete Petke u Ćurlini.

Milićević je takođe zapisao da su stari ljudi govorili kako je od Merošine pa sve do Komige i Korvingrada bio grad do grada i da je "mačka mogla preći sa ćiramide na ćiramidu"

Dugo su ljudi ,obrađujući svoje njive,otkopavali istorijski vredne predmete i delove građevinskog materijala ali nije mi poznato da li je ikada iko bio zainteresovan za ta nalazišta.
Nema dovoljno podataka ni o ovom periodu a sobzirom da se Malošište nalazi između Ćurline i Korvingrada možemo samo da pretpostavimo koliko je bitnih iskopina zauvek izgubljeno a koliko još uvek leži sakriveno i čeka na neke nove generacije koje će ih istražiti i još malo nam rasvetliti istoriju našeg mesta.

Malošište u doba Rimljana

O boravku Rimljana na ovim prostorima svedoči otkriće sedam grobova sa ostacima keramike iz rimskog perioda,koji su pronadeni u ataru sela Malošišta na 300 metara od mosta na Južnoj Moravi.Ovaj lokalitet poznat je pod imenom "Đokin grob".
U nekim istoriskim spisima navodi se da je takode u ataru sela nadena i antička ploča sa natpisom ali o tome nema detaljnijih podataka.
Na obodu planine Seličevice, koja okružuje selo, nalazi se Koprijan, u narodu poznatiji kao Kurvin ili Korvin grad ,lokalitet koji jos uvek nije dovoljno i adekvatno ispitan.
Milutin i Draga Garašanin u svojoj knjizi Arheološka nalazišta u Srbiji kažu da je na ulazu ovog grada bio zazidan rimski natpis i da grad leži na antičkim osnovama a da je bio obnovljen u Srednjem veku.U neposrenoj blizini ,u ataru sela Klisure ,takođe po podacima iz gore navedene knjige,arheolog Adam Oršić-Slavetić je otkrio ruševine jedne rimske tvrđave a arheolozi i naučnici Ladek,Premerštajn i Vulić su na ovom lokalitetu otkrili i jedan rimski nadgrobni spomenik sa natpisom.
Detaljnijih podataka ni o ovim otkićima nema.

Dardanci i Skordisci

Kako kaže gospodin Stojković u svojoj knjizi,na području opštine Doljevac i samog sela Malošišta ,u zadnjim vekovima stare ere ,živeo je narod ilirskog porekla ,Dardanci.Ovaj narod je ušao u istoriju našeg kraja kao prvi narod ,poznat istoriji, koji je nastanjivao ovu teritoriju. Dardanija, je bila zemlja koja je zahvatala šire oblasti južne Srbije i Makedonije.

Istoričari takođe veruju da je kroz ovaj kraj ,negde u drugom veku pre nove ere ,prošlo i keltsko pleme Skordisci .Oni su poznati kao konjički narod koji je u to vreme bio u potrazi za odgovarajućim staništem pa su za svoja putovanja birali ravničarske terene pored reka gde su i gradili svoja privremena naselja.Pošto je put uz dolinu reke Južne Morave,od Niša ka Makedoniji, postojao još tada ,veruje se da su ga Skordisci više puta koristili u svojim pohodima na jug.

Doljevac i okolina u prošlosti-Zarije Stojković

1998.godine izdata je knjiga "Doljevac i okolina u prošlosti" Zarija Stojkovića .
Ovo je jedina knjiga koja se bavi isključivo istorijom doljevačke opštine i zahvaljujući njoj saznala sam neke istorjiske činjenice koje bih ranije verovatno morala da tražim po raznim arhivama ili enciklopedijama.
Zahvaljujem se gospodinu Zariju Stojkoviću što je istoriju ovog kraja približio ljudima koji u ovoj opštini žive i svima onima kojima žele da nešto više saznaju o ovom kraju.
Istorijske činjenice koje ću ovde izneti uglavnom su pozajmljene iz ove knjige.

Rado bih napisala nešto o autoru ove knjige ali njegovu biografiju nisam našla u knjizi.

Malošište

Malošište je selo koje se nalazi na desetak kilometara od Niša i četrdesetak kilometara od Leskovca.Nalazi se na desnoj obali Južne Morave u opštini Doljevac i kako kaže Wikipedia ,po popisu iz 2002.godine ,ima oko 2933 punoletna stanovnika.Po poisu iz 2011. godine, Malošište ima  2 836 stanovnika, 801 domaćinstvo,885 stanova.